Православна Митрополија Црногорско Приморска

Православна Црквена Општина Барска

На Видовдан, у љетњој башти Дома културе, у организацији Православне црквене општине барске и Српског просветног друштва из Бара, већ традиционално, одржано је свечано Видовданско вече. Огромна љетња башта била је премала да прими све који су били заинтересовани да присуствују овој несвакидашњој свечаности. Све сабране на овом скупу, на самом почетку вечери благословио је и пригодним ријечима им сe обратио епископ захумско-херцеговачки и приморски Г.Григорије. Срж Видовданске вечери били су наступи трију духовних хорова и то: дјечијег хора "Косовски божури" из Велике Хоче и Ораховцаи и легендарне српске глумице Јелене Жигон, Српског пјевачког друштво "Бранко" из Подгорице и хора "Свети Мученик Станко" из Никшића.

У програму су учествовали и хор цркве Светог Николе из Улциња, глумци Тихомир-Тика Арсић, Лала Новаковић и Гојко Бурзановић, народни гуслар Љубо Милић, а највеће симпатије публике освојиле су малене Анастасија и Николија Вукмановић са рециталом "Косовка дјевојка". Као и ранијих година Видовданско вече је завршено пјесмом "Тамо далеко" коју су саборно отпјевали сви хорови и сви учесници у програму, а читава публика им се, уставши као по команди, придружила у извођењу ове прелијепе патриотске пјесме.

Подсјећајући на ријечи кондака "првине творевине приноси ти Васељена, Господе, мученике Твоје", Архиепископ Амфилохије је рекао да су најдивнији плод који земља рађа Свети Божји људи. "Чудесни је догађај откривења ове Светиње и њенога имена, основа и темељ њеногановога живота и овдје на земљи и кроз њен живот и нашега живљења на небесима у Духу Светоме, у Царству Божјем", казао је он.

Митрополит Амфилохије је изразио наду ова древна Светиња, "не само оваква каква сада јесте него и поново обновљена васкрснути, сачувавши све ово што је пронађено и сакривено у њедрима земље, а у исто вријеме и добивши нови златни крст на своме кубету, да би наставила да твори своје Свето дјело".

"Да буде нова житница гдје се сабира сјеме Божје и гдје се врше и остварују жетве Божје", рекао је Владика.

"Зато благословимо Господа што је ово наше покољење грешно, удостојио да откријемо ову древну Светињу и да се сјединимо Духом Светим са свима онима који су је градили и који су себе у њу уграђивали и да на овом мјесту поново, на њихов начин, обновимо ово Свето знамење да би се њиме просвећивали ближњи и даљни, сабирали у њему и око њега и рађали плодовима који расту и прерастају вријеме и простор и расту у непролазно Царство Оца и Сина и Духа Светога", закључио је Митрополит Црногорско-приморски.

Иначе, по налазима археолога који су од 2002 до 2007 године истразивали овај архелеоски локалитет црква Свих Светих датира из времена Цара Константина, из почетка четвртог вијека, тачније из периода између 317 и 330 године што је чини најстаријим хришћанским храмом на Јадрану...

Након Свете Литургије на темељима храма Свих Светих одржана је промоција књиге Пера Шоћа о историјском трајању и обнови манастира Рибњак код Бара. О књизи су говорили: Владика Амфилохије, свештеник Јован Пламенац и аутор.

Група вјерника претходно вече се испела на врх Румије с намјером да у молитвеном сабрању сачека долазак Крста и остатка ходочасника. Освјетљење које су поставили на цркви одлично се видјело из читавог града под Румијом.

Иначе сам празник је свеченано прослављен у свим барским храмовима, Свете Литургије су лужене осим у цркви Светог Николе у Микулићима и у цркви Светог Јована Владимира на Тополици, цркви Светог Николе у старом Бару као и у манастиру Рибњак.

Над дан Светог Јована Владимира, Краља Српског, 04.06./23.05. 2008.љ.Г. у Бару, већ традиционално, одржана свечана литија у славу Небеског заштитиника града Бара. Литија је кренула испред парохијског дома на Тополици, до темеља триконхосне цркве Пресвете Богородице из VI вијека, одакле се након читања Јеванђења, упутила кроз центар града гдје је читано друго јеванђеље. Одатле се литија, прошавши кроз Македонско насеље и поред зграде СО Бар, испред које је читано треће Јеванђеље, упутила назад ка парохијском дому, гдје се Високопреосвећени епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије, који је и началствовао литијом,пригодном бесједом, обратио вјерном народу.Као и ранијих година, у литији је учествовало јако много дјеце. Иако је , већ традиционално, барска литија јако добро посјећена, ове године је, због опсежних радова на реконструкцију водоводне мреже, који се спроводе у самом центру града, траса литије била нешто измијењена, што се незнатно одразило и на број учесника. Након литије организовано је послужење за све ученике литије.

кликни на слику за већи приказ

На празник Светог Јована Владимира, зетског Краља Мученика, Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије  је са бројнимсвештенством служио Свету службу Божију на темељима манастира Пречисте Богородице Крајинске у Остросу.

"Свети Јован Владимир, који је овим просторима владао прије хиљаду година, је остао неизбрисив не само у људском памћењу. Памти га и камење ове древне Светиње, памти га ово мјесто по коме су ходиле његове Свете ноге. Памти га и планина Румија на којој је подигао храм који је вјековима био светионик истока и запада, сјевера и југа", казао је Владика Амфилохије у празничној бесједи.

 "Тај храм је по народном предању одлетио са Румије, да би на њу послије вјекова поново долетио, као што је и долетио у ове наше дане. Тај храм је срушен 1571. године од стране агарјана, али је ево поново васкрсао и као бијела голубица символише силу Духа Светога", рекао је он.

кликни на слику за већи приказ

На празник Светог Цара Константина и Царице Јелене, 03.06./22.05. 2008.љ.Г. на остацима манастира Ратац, између Бара и Сутомора, игуман цетињског манастира јеромонах Лука уз саслужење бројног свештенства барске и сутоморске црквене општине, служио је Свету  Литургију. Велики број вјерника из Бара и Сутомора присуствовао је овом свештеном сабрању, а црквена општина сутоморска, као и сваке године припремила је богату трпезу љубави за све присутне.

25. маја 2008.г. Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије, Митрополит Варненски и Великопреславски Бугарске Православне Цркве Господин Кирил и Епископ Будимљанско-никшићки Господин Јоаникије служили су данас са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Николе у Старом Бару.

"Слушамо, сви данашњи православни народи, благу вијест о Васкрсењу, на својим језицима2, казао је у архипастирској бесједи Митрополит Кирил. "Зато је неопходно да се удубумо у велику и Свету тајну Христовог Васкрсења, да би могли да поцрпимо спасење из те тајне. Да пијемо са тог извора живота, а не да се напајмо са других извора".

"Тако, као што је жена Самарјанка била на извору када је Господ дошао, да и ми ходећи на Свету литургију упијамо у себе воду живота коју нам Он свима дарује. И да не налазимо изговоре за гријех отуђивања од Христа. Било гдје да ходимо, никада да не изгубимо из вида да треба да се напајамо водом која отиче у живот вјечни", поручио је Владика Кирил.

Митрополит Амфилохије је у обраћању вјернима рекао да је у Бару у току важан скуп на тему односа државе и Цркве. "Благодарни смо свима који су дошли да с нама разговарају о тој важној теми. Још је Господ показао какав је однос Цркве и државе, између владара и Царства Божјег кад је рекао Богу Божије а цару царево. То значи Богу ум, савјест и срце, а цару поштовање и све оно што припада онима који су задужени да уређују земаљске ствари и уводе поредак у људску заједницу. Дај Боже да такав однос буде и у Црној Гори, у духу тог сагласја, јер је људско друштво устројено попут човјековог организма. Човјек је биће које се састоји од душе и од тијела", казао је Митрополит Амфилохије.  

Он је, уз захвалност што су били гости научног скупа о правном положају Цркава и вјерских заједница у Црној Гори, Митрополиту Кирилу даровао икону Светог Николаја Жичког, а бискупу Јозефу Хомајеру икону Светог Василија Острошког.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије и Његово Високопреосвештенство Митрополит Варнески и Великопреславски Бугарске Православне Цркве Господин Кирил и Господа Епископи Будимљанско-никшићки Јоаникије и Диоклијски игуман острошки Јован служили су, на празник Светих Кирила и Методија, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Јована Владимира на Тополици у Бару.

 "Међу Божјим свјетлоносцима и свјетионицима посебно мјесто припада Светој браћи Кирилу и Методију који су с правом названи равноапостолнима", казао је Митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи вјернима. "Просветитељи свих словенских народа, с правом су названи заштитницима и покровитељима читаве Европе".

"Двојица солунске браће, ученици Светога Патријарха Цариградскога Фотија, које је патријарх послао у Моравску, на позив тамошњег кнеза Растислава, су проповиједали Јеванђеље Христово на народном језику. Они су творци азбуке словенских православних народа, они су бесловесну словенску масу учинили истински словесном и словенском, превевши Свето Писмо, Нови Завјет на словенски језик", закључио је Митрополит Амфилохије.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије  је 24. маја 2008.г.уочи празника Равноапостолних Словенских Просветитеља Светих Кирила и Методија, у барском хотелу "Princess" отворио Међународни научни скуп "Правни положај Цркава и вјерских заједница у Црној Гори данас".

Организатори скупа су Митрополија Црногорско-приморска, Епархија Будимљанско-никшићка, уз учешће Међународне Бискупске конференције Римокатоличке Цркве Св.Кирило и Методије, Исламске заједнице Црне Горе, Фонда јединства православних народа из Москве и Фондације Конрад Аденауер.

"Аутономија коју Црква има по својој природи је овдје, и то је можда јединствен случај у Европи, послужила за обликовање Црне Горе као државе", казао је отварајући скуп Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије. "И наравно, то се одразило на однос између Цркве и државе за вријеме кнежевине и краљевине Црне Горе. Православна Црква је у то вријеме била државна вјера, све до 1918. године".

"Дошло је, наравно, до промјена у државном устројству на овим просторима, настала је Краљевина Југославија. То је довело до промјене односа између државе и цркава и вјерских заједница, а исто то се догодило и након Другог свјетског рата. Социјализам, који је тада завладао овим просторио, поставио је темеље другачијих односа, не само што се тиче одвајања Цркава и вјерских заједница од државе него и у односима између једних и других", додао је он.

Подсјећајући да се промјене нијесу на томе зауставиле, Митрополит Амфилохије је рекао да послије 1990. године "имамо стварање нових држава на просторима некадашње Југославије од којих је Црна Гора међу последњима постала независна".

"Сада смо поново пред тим изазовним питањем како и накоји начин обликовати тај однос државе и Цркава и вјерских заједница. Ти нови изазови су повод за одржавање овог научног скупа", закључио је Владика заблагодаривши на крају свима који су се одазвали позиву за учешће у његовом раду.

Учесницима скупа обратио се и Епископ Будимљанско-никшићки Господин Јоаникије. "У Црној Гори се поодавно појавила потреба за одржавањем оваквог скупа и велика је срећа што је до њега дошло у данима када Црна Гора тражи и налази свој пут у Европу и европске интеграције", рекао је он.

"Међутим", подвукао је он, "потреба једног оваквог дијалога проистиче највише из чињенице да је Црној Гори неопходно унутрашње разумијевање и стицање повјерења између државе и Цркава и вјерских заједница. И када постигне тај унутрашњи склад и повјерење, онда она може одговорити тим новим изазовима овог времена".

"Биће веома значајно да чујемо различита искуства и све оне пожељне моделе регулисања тог односа, што ће много помоћи црногорском друштву да у складу са својом традицијом нађе најбоље рјешење за односе измешу државе и Цркава и вјерских заједница", закључио је Владика Јоаникије.

У име предсједника Црне Горе Филипа Вујановића скуп је поздравила његов савјетник за људска и мањинска права др Соња Томовић-Шундић, а испред реиса Исламске заједнице Црне Горе Рифата Фејзића подгорички имам Џенан Рамазетовић.

Скупу присуствују амбасадори Русије, Њемачке, Србије и Румуније, представници Бискупске конференције Србије и Црне Горе, Европске комисије у Црној Гори, Хришћанског европског политичког покрета, Митрополит Варненски и Великопреславски Бугарске Православне Цркве Господин Кирил, те бројни вјерски, научни и политички радници из земље и иностранства.

РАДНА ДЕКЛАРАЦИЈА МЕЂУНАРОДНОГ НАУЧНОГ СКУПА „ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЦРКАВА И ВЈЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЦРНОЈ ГОРИ ДАНАС“ Бар (Црна Гора), 23–25. мај 2008.