Манастир Пречисте Богородице Крајинске налази се код градића Остроса надомак Скадарског језера и представља како најстарији и највећи манастир скадарске обитељи манастира познате као Зетска Света Гора тако и најстарији словенски споменик у Црној Гори. Ту се у десетом вијеку налазила пријестоница мале српске кнежевине Дукље која се у каснијим српским текстовима назива Зета, а која се простирала у залеђу јадранске обале од Боке Которске до ријеке Бојане и у равницама око Скадарског језера и ријека Зете и Мораче. На челу те државе налазио се кнез Петар, отац Светог Јована Владимира, о коме је остало сачувано врло мало историских података.  Остало је забиљежено да је он негдје између 970 и 980.године, недалеко од свог дома, подигао малу цркву посвећену Пресветој Богородици, са призиданим ћелијама за калуђере.

Почетком једанаестог вијека млади краљ Владимир са  својом женом Косаром, на мјесту мале цркве, подиже велики манастир Пресвете Богородице, познат и као Пречиста Крајинска. Косара ту оснива женски манастир, а на падинама Козјака, изнад крајинских села, отвара неку врсту школе.

После мученичке кончине Светог Јована Владимира 1016. године његове су свете мошти почивале, заједно са његовом вјерном супругом Косаром у Пречистој Крајинској до 1215.г кад су из великог поштовања према Мученику пренешене у манастир Шин Ђон код Елбасана.

Манастир се поново помиње 1417.г. у повељи Балше трећег Ђурђевића, када је у њему, по свему судећи, столовао зетски митрополит, тада кир-Арсеније. Турски попис из 1582.г. биљежи овај манастир, а претпоставља се да је срушен и запустио крајем 17.-ог  вијека, у походима скадарског везира Сулејман-паше Бушатлије.

Храм Успења има основу тролиста као и скупина сродних триконхоса из периода Балшића на горицама Скадарског језера. На некад осликан храм се надовезује отворена припрата, затим уздужна правоугаона зграда конака,уз чији западни зид је висока петоспратна кула – звоник какав су имале готово све српске катедралне цркве. На источном зиду очуваног четвртог спрата јасно се види истурена апсида параклиса.

На дан Светог Јована Владимира у Пречистој Крајинској бива велики сабор.