Манастир Рибњак, данас метох манастира Острога, саградила је краљица Јелена крајем тринаестог вијека. Првобитно је био посвећен Светим Првоврховним Апостолима Петру и Павлу, како и свједочи у другој половини деветнаестог вијека, руски конзул у Скадру, Иван С, Јастребов, који износећи податке о печату православног манастира Рибњака, каже: "Овај печат нађох у Риста Вељанова Дамјановића, становника барског, који га је нашао међу камењем старих урвина тога манастира. Посред печата изображена су два свеца, који држе слику цркве с натписом: Павал и Пет  (Петар), а наоколо су урезане следеће ријечи : "Сi печать манастiра Рибнiцах  с(вя)т(ы)хь врховних апостоль Петра и Павла"".

У напомени Јастребов каже да је печат "послао Српском ученом друштву, у чијој се збирци сада находи". Дајући овако на знање да је овај манастир био православни, Јастребов као да је знао да ће Барска арцибискупија истицати своје претензије на овај манастир и приликом изградње мале цркве Светог Василија Острошког, коју су на сусједном врху подигли књаз Никола и књегиња Милена и још више када је, после земљотреса који је ту црквицу срушио, почела обнова манастира Рибњака, сада као метоха манастира Острога, дао је у опису овог печата необорив доказ о православном припадништву манастира.

Приликом изградње самог манастира прије осам вјекова, посађени су и два завјетна храста, тада, вјероватно, намијењена здрављу синова краљице Јелене (анжујске), каснијих српсих краљева Милутина и Драгутина. Један од тих храстова и дан данас одољева старости, док је други изгорио прије петнаестак година у једној незгоди приликом обнове манастира.

 Осим саме цркве данас у склопу манастира постоји нови конак и предивна фрескописана крстионица.