Црква Свете Тројице на Румији, коју су Турци срушили 1571.г. вјероватно је датирала још из времена Светог Јована Владимира (почетак 11-ог  вијека), ако не и раније. Од тог времена је и обичај изношења Крста Светог Јована Владимира на врх Румије, да би се после рушења цркве увео и обичај да сваки ходочасник изнесе са собом и по један камен и тим је камењем вјековима прекривано старо црквиште.

Од  давнина је постојало предање да ће, када се на врху планине накупи довољно камена, црква с неба  долетјети  на свој прастари темељ. Заиста, уочи Тројчидана ове 2005.г . малена црква од метала, саграђена у барском насељу Бјелиши, уз помоћ хилихоптера Војске Србије и Црне Горе, испунила је древно пророчанство слетјевши с неба на врх планине Румије (чије име, иначе, потиче од ријечи "Ромејка", што значи Хришћанка) до тада висок 1594 метра а сада, са шест метара високом црквицом, заокружен на 1600 метара. Због  тежине црква је морала бити пренијета из два дијела и тог дана , због квара на хелихоптеру, није могла бити састављена.

Састављена је 27 јуна, уочи Видовдана, када је група вјерника из Бара, по инструкцијама инжињера Мија Лекића, који је иначе и пројектовао храм, пренијела на рукама неких двадесетак метара горњи дио цркве са звоником и куполом, тежак око 1700kg  и сатавила га са остатком конструкције. Цркву је 31 јула освештао Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Владике Захумско-херцеговачог  Григорија и бројног свештенства. Освећењу цркве су присуствовали представници 22 црногорска племена који су изнијевши по камен и уградивши га у камену обзиду храма на тај начин символично уградили цијелу Црну Гору у овај  завјетни храм.