Црква Светог Николе у Амбули, Стари Бар изграђена је 1863.г. Околности под којима се одвијала изградња нису записане. Један од ријетких писаних трагова налазимо у биљешкама руског конзула у Скадру  Ивана С. Јастребова, који је, између осталог имао задатак да брине о заштити хришћанског живља у скадарској области и прати кретања у Црној Гори која тада још није обухватала подручје Бара. Јастребов је у својим записима био шкрт управо у изношењу података о овој цркви, иако је очигледно да их је он знао, јер каже "У Бару црква је сазидана 1863.г. помоћу Русије", а то се без његовог знања и залагања није могло остварити. Иначе, осим једне малене црквице изграђене на истом локалитету (имању Талушића) 1842.г. о којој нема никаквих података, то је прва црква на подручју Бара изграђена за вријеме турске владавине, која је почела 1571.г.  Према средњевјековним гравирама из 1550. 1571. (Comutio) и 1688. (Coronelli) очигледно је да је на том простору и раније постојао значајнији црквени објекат.

Црква Светог Николе је саграђена у виду тробродне базилике са централном куполом следећих габарита: дужина – 15,50 метара, ширина 9,50 метара и висине 12 метара. Као прототип за цркву послужиле су некадашња саборна црква Светог Ђорђа у Старом Граду и главна манастирска црква Богородице ратачке. Црква је грађена од лијепог, црвеног, уз то врло пажљиво тесаног камена из мајдана у брду Курилу који је употријебљен само за ову грађевину. Темељи су ојачани посебни шиповима , за шта нема сличног примјера у барском градитељству, јер зе земљиште било нестабилно и склоно клизању.

Око цркве је гробље које је испуњено али су се надгробни крстови временом поломили. Централна купола и четри унутрашње куполе исликане су фрескама 1865.г. и сликао их је исти мајстор који је сликао и иконостас, а то су , највјероватније, били Василије Ђиновски и син му Миливоје, који су, опет по предању, сликали и цркве по Црмници.

Значајан је податак да је у овој цркви 14. јула 1899.г  крштена у православљу Јута Макленбург-Стерлиц, будућа супруга престолонаследника Данила. Крштење су обавили Митрополит Црногорско-приморски Митрофан и Босанско-дабарски Хаџи Сава. Сама Јута прочитала је на старословенском Вјерују и добила ново име Милица. Сјутрадан се свадбена поворка упутила ка Цетињу...

У земљотресу 1979.г. црква је знатно оштећена. Реконструкција је завршена и црква поново освештана 01.06.1985.г. Освећење је обавио блаженопочивши Митрополит Црногорско-приморски Господин Данило Дајковић.